Народна библиотека „Вук Караџић“

Народна библиотека „Вук Караџић“

Архивска грађа у новијој културној историји као прве и најстарије српске библиотеке наводи библиотеку Књажеске канцеларије и Гимназијску, за ђаке и наставнике. Међутим, карактер јавности у правом значењу те речи добила је тек библиотека која је била смештена у згради Гимназије, са својим посебним фондом, а финансирана је из државног буџета. За њено оснивање заслужан је Јанко Шафарик, знаменити ерудита тог доба и библиотекар-управник Народне библиотеке у Београду. По препоруци Државног савета и на основу Решења које је потписао кнез Михаило Обреновић 14. јуна 1866.г. управо тај фонд књига је институционализован као Јавна библиотека. У њој леже корени данашње библиотеке ""Вук Караџић"". У периоду омеђеном годином оснивања и годином свог првог преименовања (1920. у Народна библиотека) библиотечки фонд је више пута измештан, због чега је трпео бројне губитке и оштећења. Данашњи назив Народна библиотека ""Вук Караџић"" добила је 1953.године.

Данас је Народна библиотека ""Вук Караџић"" у Крагујевцу савремена јавна матична библиотека, која обавља библиотечку делатност у складу са важећим законским и подзаконским прописима. У циљу праћења стања и развоја библиотечке делатности, библиотека је носилац матичности за све јавне, специјалне и школске библиотеке на подручју општина Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Топола, Рача и Крагујевац. Запослени у Библиотеци учествују у раду комисија и других стручних форума који се организују у библиотечкој струци на нивоу Републике.

Датум последње промене

26. април 2018.

Категорија

Институције