Историјски архив Шумадије Крагујевац

Историјски архив Шумадије Крагујевац

Историјски архив Шумадије Крагујевац је институције културе од регионалног значаја која прикупља, чува, врши заштиту и сређивање архивске грађе настале на територији Шумадијског округа и омогућава њено коришћење у научне и друге сврхе. Организована заштита архивске грађе у Крагујевцу започета је 1948. године оснивањем Архивског средишта чији је приоритет био да преузме документацију укинутих предратних институција, и да је заштити од уништења и пропадања. Доношењем закона на нивоу ФНРЈ (1950), a потом и на нивоу Републике (1951), архиви у Србији добили су статус државних установа. Тако је Архивско средиште 1952. године прерасло у Градску државну архиву, надлежну за територију три града (Крагујевац, Краљево и Нови Пазар), односно једанаест тадашњих срезова: крагујевачки, опленачки, таковски, лепенички, орашачки, гружански, левачки, жички, дежевски, студенички и штавички. Оснивањем архива у Краљеву (1960) и Новом Пазару (1976), надлежност крагујевачког архива је сведена на територију града Крагујеваца и шест општина: Аранђеловац, Топола, Рача, Баточина, Кнић и Лапово.

До данашњег времена, Архив у Крагујевцу променио је неколико назива: Градска државна архива (1952–1958), Државни архив среза Крагујевац (1958–1967), Историјски архив Крагујевац (1967–1970) и Историјски архив Шумадије Крагујевац (од 1970).

У депоима Историјског архива Шумадије у девет група разврстано је преко 520 фондова и збирки, што чини око 2 000 дужних метара архивске грађе. Око 300 фондова сређено је сумарно и аналитички, са израдом одговарајућих инвентара, региста, водича, каталога. Сваки фонд има свој досије. Архивском грађом од изузетног значаја проглашени су 8 фондова, 2 збирке и 1 документ, архивском грађом од великог значаја 43 фонда и 3 збирке.

Датум последње промене

26. април 2018.

Категорија

Институције