Личност и душа

Проф. др Светозар Ђ. Радишић рођен је 20. јуна 1949. године у Лесковцу. Основну школу похађао је у Брежицама (Словенија), Белој Цркви и Вршцу, где је и завршио (1964) и гимназију је (1968) завршио у Вршцу. Војну академију противваздушне одбране (1972) завршио је у Задру. Командно-штабну академију КоВ ЈНА (1983), последипломске студије (1990) и докторат о теми "Управљање системом за изградњу борбене готовости" завршио је (1994) у Центру високих војних школа ОС "Маршал Тито" (односно у Центру војних школа Војске Југославије) у Београду.

Највиша дужност у Војсци била му је – портпарол Војске Југославије. Обављао је високе функције у Гардијској моторизованој бригади, у Кабинету ССНО, затим у Управи за обуку и школство, Управи за информисање и морал Генералштаба Војске Југославије и Управи за стратегијске студије Савезног министарства одбране. Био је више година главни и одговорни уредник општевојног теоријског часописа "Војно дело". У пензију је отишао (2005) са дужности помоћника за стратегије и доктрине у Кабинету начелника Генералштаба Војске Србије и Црне Горе. Предавао је у Школи националне одбране, на Последипломским студијама (смер – ратна вештина) у Центру војних школа Војске Србије и на Факултету безбедности у Београду, а сарадник је Факултета за борбену уметност у Пожаревцу. Запослен је као предавач на Факултету за економске и политичке студије у Београду. Предавао је, по позиву, на бројним факултетима. На листи је експерата за стратегије и доктрине, сведимензиону одбрану, "психолошки рат", "нови светски поредак", неоружане облике агресије и борбену готовост.
Објавио је више стотина новинарских геополитичких анализа, десетину фељтона и више десетина научних, прегледних и стручних написа у часописима, зборницима радова и прилозима књига. Имао је више од 380 јавних наступа на трибинама, промоцијама, предавањима, у радио и ТВ емисијама. У штампи је објављено више од 570 написа, а на Интернету је представљено више од пет стотина прилога о његовој личности, истраживањима и научним ставовима.
На основу оцена експерата из области теорије ратовања и методологије ратне вештине, у теорију ратне вештине унео је: нову класификацију ратова; научно објашњење ратова у ванфизичкој и ванвојној сфери (неоружани облици агресије); дефиниције савршених и тоталних ратова; научно објашњење неокортикалног рата и сведимензионе одбране; организационе моделе (симулације) за усавршавање борбене готовости; научно објашњење у вези с применом електромагнетног и вибраторног оружја и заштите од тих врста оружја; предвиђања ратова будућности у којима ће нестати простор као фактор рата.
Поред научно-истраживачког рада бави се књижевношћу и публицистиком. Нјегови радови превођени су на немачки, руски, француски, италијански, енглески, бугарски и јерменски језик, а осим на просторима Југославије објављивани су у Немачкој, Бугарској, Шведској, Аустралији и Јерменији.
Објавио је научно-популарне књиге Неокортикални рат ("Војна књига", Београд, 1999),Неокортикални рат 2 ("Војна књига", Београд, 2001), Сатана се више не крије – Неокортикални рат против будућности ("Евро", Београд, 2002), Скривено мисаоно оружје, ("Мирослав", Београд, 2003), Рат свих против свих ("Мирослав", Београд, 2004), Магија у неокортикалном рату("Мирослав", Београд, 2005), Док мисли стварају космос ("Пан-Пласт", Београд, 2006), Нестанак великог брата 2012 ("Пан-Пласт", Београд, 2007), ...Или нас неће бити ("Пан-Пласт", Београд, 2008), Гушење истине ("Пан-Пласт", Београд, 2009), Космички додир ("Пан-Пласт", Београд, 2010) и две књиге из области белетристике Тренуци истине ("Народни лист", Задар, 1969) и Мирује чемпрес ("Народни лист", Задар, 1971).
Добитник је десетак домаћих и иностраних награда за литерарне, публицистичке и стручне радове.